Oko naziva Frenk i Latin

Sažetak

Iako ponekad sasvim odgovarajuća, objašnjenja koja nam o ovim izrazima daju postojeći priručnici ne mogu nas zadovoljiti. Oni ne uzimaju u obzir, i to je razumljivo, hronološki momenat - što je kod prevoda istorijskog teksta od izvanrednog značaja – ne daju sva postojeća značenja oba ova termina i ne pokušavaju da utvrde odnos jednog prema drugom. Zbog toga bi svakako bilo potrebno istražiti primenu ovih izraza na celom području islamske kulture, i to od prve njihove pojave do najnovijeg vremena. Pošto je nama, iz celog niza razloga, nemoguće obuhvatiti ovu ogromnu materiju, mi ćemo se ovde ograničiti samo na islamsko-tursko kulturno područje. N a osnovu istorijskih izvora prvog ranga, što znači zvaničnih državnih dokumenata, ali takođe i drugih savremenih izvora, pre svega nekih narativnog karaktera, pokušaćemo utvrditi koja su značenja imali ovi i:zra;zi u jednom određenom vremenskom periodu, pre svega izraz Frenk (sa ostalim postojećim varijantama), ikoji se više upotrebljavao, kao i odnos ova dva izraza jednog prema drugom.

Na osnovu svih ispitanih izvora, mogli smo izvući sledeći zaključak: Oba izraza bila su u osmansko vreme jako mnogo upotrebljavana, posebno naziv Frenk (sa svim svojim varijantama). Nisu samo katolici i Romani mogli biti Frenk, nego, prema potrebi, takođe i protestanti, Germani, Sloveni (Dubrovčani), Grci i Jermeni. Izraz Latin koristio se u periodu uspona osmanske države i označavao je pripadnike italijanskih država, na prvom mestu Venecijance i Đenovljane, i mogao je da važi i kao sinonim za Frenk. U kasnijem vremenu upotrebljava se pretežno za Dubrovčane (iako nisu bili isključeni ni Talijani i drugi Evropljani i Albanci).

Uspostavljanjem kontakta sa drugim evropskim narodima, pomeraće se izraz Frenk (Frengistan) sve više na sever i pisci istorijskih djela i ponekad i sastavljači zvaničnih dokumenata vrlo će često koristiti ovu oznaku. Posebno rado će oni za njom posegnuti - nameće nam se taj utisak - kad nisu u stanju da tačno utvrde o  kojoj se evropskoj zemlji radi ili kad više evropskih zemalja dolazi u obzir. Konačno, čini se, nekad uopšte nije bilo potrebno da se strogo utvrdi određena zemlja, jer se radilo o religioznoj pripadnosti i svet islama stajao je nasuprot svetu nevernika - Frengistanu.

Razjašnjenje ove pojave treba svakako tražiti i u činjenici da je osmansko društvo, koje je preuzelo geografska saznanja kao nasledstvo od prethodnih islamskih civilizacija, na prvom mestu arapske, poklanjalo ovoj naučnoj grani malo pažnje. Ono je ostalo potpuno zatvoreno .prema kršćanskoj Evropi. Kontakti, a bili su uglavnom ograničeni na rat i trgovinu, najpre su uspostavljeni sa italijanskim pomorskim državama i kasnije sa nekima na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi. Zapadna katolička Evropa,

sa izuzetkom Francuske, ostala je daleka za Osmansko Carstvo i potpuno izvan njegovih interesnih sfera, te je celi ovaj prostor bez teškoća mogao da bude pokriven oznakom Frengistan. Na drugoj strani dati su susedni narodi, sa kojima su Osmani bili usko povezani, bilo preiko ratova koje su vodili jedni protiv drugih, bilo preko trgovine koju su međusobno održavali. Odatle tačnija identifikacija svakog od naroda sa ovog prostora, i jedan Mađar, Nemac, Poljak, da navedemo samo katolike, nikad nije označen kao Frenk (retki izuzeci ne mogu pobiti ovaj zaključak). Ortodoksni narodi, od kojih su neki bili pod turskom vlašću, a neki se nalazili van granica osmanske države, nazivani su obično svojim tačnim imenom: Grci, Srbi, Bugari, Rusi, a iz fiskalnih razloga posebno su jo:š navođeni Jevreji i Cigani.