Ubistvo Mehmeda Alipaše - odlučujući korak direktnog suprotstavljanja Albanske Lige politici Porte

Sažetak

Stvaranje prvih dobrovoljačkih jedinica za samoodbranu, kao prve reakcije na Sanstefanski mir, predstavljalo je veliku opasnost za albanski nacionalni pokret, koji bi mogao da se ograniči samo na borbu protiv susednih država, zapostavljajući time rešavanje pitanja autonomije Albanije. Stoga Carigradski komitet je pokušao, u tom momentu, da udalji nacionalni albanski pokret od uticaja Porte i njenih zaštitnika .

Stvaranjem Albanske Lige u Prizrenu 10. juna 1878. godine okupile su se oko programa za autonomiju sve društvene klase i slojevi, koji su gledali na nju kao na pogodan instrument zaštite njihovih klasnih Interesa.

Osmanska vlada takođe je pokušavala da koristi Ligu radi pritiska na Velike sile, koje su delile teritorije carstva, da upotrebi njene vojne snage protiv balkanskih država i da skrene time pažnju albanskog nacionalnog pokreta od zahteva za autonomiju, kao prve etape ka nezavisnosti.

Međutim, protiv takvih shvatanja, koja su delimično prihvaćena samo od jednog dela feudalaca i muslimanskog klera ustale su široke narodne mase, buržoazija i intelektualci, koji su predstavljali društvenu bazu nacionalne struje u Albanskoj Ligi, struje, koja je izazvala prve sukobe sa osmanskom vlašću.

Prvi sukob je nastao 19. avgusta 1878. godine, kada je Liga odbila zahtev Porte da se angažuje u borbi protiv prodiranja austrougarske vojske u Bosni i Hercegovini, dok drugi udarac potčinjavanju Albanske Lige politici turskog carstva jeste ubistvo Mehmeda Ali paše, koga je Porta odredila kao političkog komesara za sprečavanje ustanka i određivanje severnih granica.

Pokušaji Mehmed Ali paše da privoli neke feudalce, članove Glavnog odbora Lige, svoje lične prijatelje, izazvali su oštro reagovanje, koje je završeno sa ubistvom radiotelegrafiste u Prizrenu.

U Đakovici, na svom putu prema Crnogorskoj granici, Mehmed Alipaša je naišao na još žešći otpor. Pododbor Lige u Đakovici ultimativno je zahtevao od njega da se vrati u Carigrad. Pošto je odbio taj zahtev, 3. septembra 1878. godine, počela je borba, koja je trajala, sa nekim prekidima, do 6. septembra 1878. i koja je završena ubistvom maršala i nekih drugih domaćih prvaka, ·koji su se našli na njegovoj strani. Nakon toga je Pododbor Lige u Đakovici preuzeo celokupnu vlast u svoje ruke.

Ubistvo Mehmeda Ali paše imalo je veliki odjek na međunarodnoj i domaćoj sceni. Autoritet Lige i nacionalne struje u njoj brzo je rastao što je dovelo do dostavljanja zvaničnog zahteva za autonomiju Albanije 27. novembra 1878. godine.