Upotreba nekih turskih reči u albanskom govornom jeziku

Sažetak

U albanskom govornom jeziku je u izvesnoj meri prisutan elemenat orijentalnih jezika (arapski, turski i persijski). I u književnom jeziku ponekad je neizbežna upotreba nekih reči iz orijentalnih jezika. No, ovde se osvrćemo samo na upotrebu nekih osmansko-turskih reči u albanskom govornom jeziku.

Nastojali smo da u ovom ograničenom izboru tih reči damo kratak prikaz nekih morfoloških i semantičkih promena.

a) Sa morfološkog aspekta, ovde navodimo neke albanske sufikse koji dolaze sa turskim rečima a imaju ličnu i vremensku vrednost kao: anglatësi (tur. anlatmak) - objasnio je, anglatëisëm - objasnili smo, do t'ja anglatëis - objasniću mu, begenëisa (tur. begenmek) – sviđalo mi se, begenisi - sviđalo mu se, izabrao. Takođe imamo i sufiks na eshë ili ushë što je karakteristično za građenje ženskog roda na albanskom jeziku te imamo jaraneshë - ljubavnica, dylberushë - lepotica itd. Imenica ašik - ljubavnik, u albanskom jeziku se javlja sa promenama aršik ili hašik. Ove reči podležu pravilima albanske gramatike. Primera radi: myrledisët (tur. mühürletmek) - zatvorili ste, myrledisim – zatvaramo begenise - biraj itd.

b) Neke turske reči u albanskom govornom jeziku poprimile su druge semantičke vrednosti. Kao primer uzimamo kalmak, kopmak; joldaš i helač. Kalmak se u albanskom upotrebljava sa značenjem gladan, iznemogao od gladi, i upotrebljava se samo perfekt: kaldisa per buk - umoran sam od gladi, gladan sam, ili samo kaldisa – izgladneo sam. Isto tako i kopmak se upotrebljava samo u perfektu. Na primer e koptëisi kalin - utrkivao je konja; koptëisi bežao je. Joldaš (tur. yoldaş - saputnik) vrlo retko ima ovo značenje na albanskom. Ovde je primio sasvim drugo značenje i znači švaler ili joldaše - švalerka.

Reč elač na albanskom jeziku znači isprljati, nakvasiti, i boni helaq sheini - nakvasila- ih je kiša itd.

Ovim prilogom hteli smo ukazati na činjenicu da prisustvo orijentalnog elementa u albanskom jeziku još uvek nije obrađeno u dovoljnoj meri.