Humor u turskoj književnosti

Autor(i)

  • Vojna Stojisavljević Beograd

Sažetak

Humoru i satiri pripada veoma važno mesto u svim oblicima umetničkog izražavanja turskog naroda. Turski pesnik ukazuje na mane i propuste, a zatim ih obavija vedrim smehom i dobronamernim prekorom; taj smeh ponekad postaje opor i nemilosrdan, bez praštanja, a često i bez mere. U takvim slučajevima veoma je teško povući granicu izmedu humora i satire.

U ovom radu pokušali smo da ukažemo na osnovne odlike humora, kao i na umetničke forme u kojima je on bio zastupljen tokom dugog perioda trajanja turske književnosti. Pri tome smo se rukovodili opšteprihvaćenom periodizacijom turske književnosti.

O karakteristikama humora u staroj anadolskoj književnosti nažalost ne znamo mnogo, budući da je ta književnost živela isključivo u usmenoj tradiciji. Kroz seldžučki humor (koji smo označili kao drugu fazu) možemo pratiti procese društvenog raslojavanja, uspona i pada seldžučkog saraja, uspostavljanja snažnog osmanskog saraja i procvata anadolske kulture. Tako je humor u usmenoj tradiciji turskih plemena prvo naivan, ukrašen motivima stepe, nomadskog života i nadrealnih zbivanja, pun svetih izraza i obraćanja bogu, bez i najmanjeg traga gradske kulture. Prisutan je u epu "Knjiga o Dede Korkutu" i u pevanjima junaka Keloglana. Period izmedu rušenja seldžučkog i uspona osmanskog saraja označila je pojava tarikata (derviških redova) čiji su istaknuti pripadnici bili poznati i kao prvi veliki humoristi. Sasvim osobeno mesto medu njima pripada velikom narodnom mudracu Nasredin Hodži (Nasrettin Hoca). Njegove anegdote i šale (ftkra, hikfiye) su bile omiljene u narodu, pripovedale su se sve do naših dana, a književnici Tanzimata obratili su se upravo njima u nastojanju da stvore savremenu tursku književnost. Derviški red bektašija uvek je izuzetno cenio humor kroz koji je često kritikovao razne socijalne pojave u islamskom društvu. I danas se možemo uveriti u njihovu neiscrpnu vitalnost i aktuelnost, zahvaljujući književnicima koji su ih sakupljali po anadolskim selima četrdesetih godina ovog veka.

Preuzimanja

Download data is not yet available.

##submission.downloads##

Objavljeno

13.06.2017

Citiranje

Stojisavljević, V. (2017). Humor u turskoj književnosti. Prilozi Za Orijentalnu Filologiju, 40(40), 91–114. Retrieved from https://pof.ois.unsa.ba/index.php/pof/article/view/384

Broj časopisa

Rubrika

Izvorni naučni radovi