Burčak

Sažetak

U radu se govori o jednogodišnjoj biljki (Lat. Lathyrus) iz porodice leguminoza koju, shodno relevantnim turskim rečnicima, jede stoka. U osmanskim zvaničnim popisima (defterima) beleži se među feudalnim davanjima raje, a prevodi se kao gra(h)or, gra(h)orica, gra(h)orovina, kukolj, urov. Poljoprivredna enciklopedija razlikuje grahor od grahorice navodeći da ih ima mnogo vrsta. Da li je ovde reč o krmnoj biljci ili je, pak u pitanju mahunarka koja se koristila i u ljudskoj ishrani? Polazeći od toga da se i u nekolicini osmanskih kanunnama beleži ušur od gra(h)ora odnosno urova (obračunavan je u luknima, kilama i tovarima, ili u akčama, a neretko je upisivan i zajedno sa drugim jestivim mahunarkama) skloni smo pretpostavci da je tada korišćen u ljudskoj ishrani, a znamo da se i danas jede u nekim istočnoazijskim zemljama. Postoji i domaća izvedenica od burčak – prčak (grah-prčak je divlji grašak). Svoje mesto ova mahunarka našla je i u narodnoj medicini, i to od najstarijih vremena.