„Einrichtungen am Wege“ zwischen Rhodopen und Epirus

Abstract

Već duže vremena na minhenskim Institutu za istoriju i kulturu Bliskog istoka radi se na imeniku mjesta za evropsku Tursku u njenim istorijskim granicama. Jedno važno pomoćno sredstvo je turska generalštabna karta razmjera 1:210000 iz 1317/1899-1900. godine. Ona sadrži u velikom broju podatke za „Uređenja na putu“ (Karaula, Čeka, Kasarna, Tabija, Tvrđava, Kula, Carina, Han). Karaula, Kula i Han susreću se i kao, imena mjesta. Kada se radi o pojedinačnom slučaju, ne može se uvijek karta uzeti jednoznačno. Za dodatno ispitivanje trebalo bi pribaviti jedan registar istovrsnih uređenja, ali, kako se čini, takav u kompaktnoj formi ne postoji; takođe ni istraživanje osmanskih organizacija koje stoje iza toga (martoloza, derbenddžija, köprücü-ja) nije bilo u prvoj liniji geografski podešeno. Tako se opet mora posegnuti za Itinerarijima, koji višestruko potvrđuju ovakva uređenja, spominju građevinsko stanje i položaj i - pored nekih dopuna pokazuju vremenski kontinuitet ovih uređenja.

Možda takvi dokazi sada, obrnuto, pogoduju za istraživanje martoloza, derbenddžija i köprücü -ja i ostataka i naknadnih pojavljivanja u 19. st. Daleko od tog da se prezentira jedan gotov registar, predstavljen je već obiman materijal i data je mogućnost diskusije o problematici uporedbe ruta i karata.